Женидба Муја Хрњице (Прозор) 0001    Мујо сједи на бојали кули, 0002    Мрку кахву из финџана срче. 0003    Покрај њега остарјела мајка, 0004    Она често горко уздисаше, 0005    Па Мујаги бесједила сину: 0006    „Ах мој Мујо, мој рођени сине, 0007    Како сам ти, видиш, остарјела, 0008    Остарјела и обневидјела, 0009    Да не могу преко куће прећи, 0010    Камо л’ ћу ти хизмет учинити 0011    И студене воде донијети; 0012    Већ се жени моје д’јете драго.” 0013    Мујо мајци тихо бесједио: 0014    „Моја нено, мој очињи виду, 0015    Како ћу се јадан оженити; 0016    Ја обиђох сву земљу Турћију, 0017    Широм земљу турску и каурску, 0018    И похарчих благо готовину 0019    И ђогина сломих по сриједи, 0020    Тражећ’, нено, за себе дјевојку 0021    И за тебе главна пријатеља, 0022    А никако находит’ не могу. 0023    Већ сам чуо и људи ми кажу, 0024    Да имаде лијепа дјевојка 0025    Тамо доље у Сливову граду, 0026    Л’јепа сека сливовског сердара, 0027    Какве сада у Крајини нема, 0028    У Крајини турској и каурској. 0029    Већ кухај ми лаке брашљенице, 0030    Све дебело као огледало; 0031    Ја ћу свога опремит’ ђогина, 0032    Па отићи до Сливова града. 0033    Ако бих ја цуру бегенисо, 0034    Сада бих је запросио, нено.” 0035    То старица једва дочекала: 0036    „Хајде сине, у сто добрих часа, 0037    Хајде Мујо, честито ти било!” 0038    Мујо седла претила ђогина, 0039    Стара скуха лаке брашљенице, 0040    Па се баци соко на сокола 0041    И отишће брду и долини. 0042    Куд год иде, у Сливов сиђе, 0043    Баш до куле сливовског сердара. 0044    Кад је б’јелој кули доходио, 0045    Ал бијела кула затворена. 0046    Кад то видје буљук-баша Мујо, 0047    Он завика иза свега гласа: 0048    „Те л’ у кули кућни домаћине, 0049    Је л’ у кули млада Видосава?” 0050    Када цура гласе разумјела, 0051    Она спаде на демир пенџера, 0052    Запитује незнану делију: 0053    „Што ће теби кућни домаћине 0054    Што ће теби цура Видосава?” 0055    Бесједи јој Хрњица Мујага: 0056    „Јеси л’ ти то, Видосава душо, 0057    Спани мени на мермер авлију, 0058    Да ја теби дв’је бесједе кажем.” 0059    „Хајд’ одатле, маџарска катано, 0060    Ако јамим св’јетла џефердара, 0061    Убићу ја тебе и догина.” 0062    „Удри Видо, срце из њедара, 0063    Од тебе ме забољети не ће!” 0064    Ал да видиш кићене дјевојке, 0065    Она јами св’јетла џефердара, 0066    Па прислони касу на образу, 0067    Два нишана цура саставила, 0068    А трећега буљук-башу Муја. 0069    Па на пушци ватру наложила, 0070    Ал јој жао бијаше јунака, 0071    Па не гледа Муја по срдашцу, 0072    Него под њим претила ђогина; 0073    Плахо рани коња виленога, 0074    Копите му крвца пољеваше, 0075    Он се дертан макнут’ не смјеђаше. 0076    Кад је Мујо крвцу угледао, 0077    Жестоко се ражљутио бјеше: 0078    „Видосаво, Бога не видјела, 0079    Јер ми рани претила ђогина, 0080    Јер у мене опалила н’јеси?” 0081    На кулу је јуриш учинио, 0082    Од авлије врата разломио, 0083    Па се прима витких мердевина. 0084    Ал јуначког срца цура бјеше, 0085    Она узе до два венедика, 0086    Па на Муја ватру оборила, 0087    Грдне њему ране учинила, 0088    Шест на њему, седам на ђогину. 0089    Мујо видје, да ће погинути, 0090    На срамоту од женске деснице, 0091    Он посједе рањена ђогина, 0092    Па се враћа у земљу Турћију. — 0093    Када вечер мрка долазила, 0094    Ал ето ти сливовског сердара, 0095    У авлију коња угонио, 0096    За чорапу у крв угазио. 0097    То је њему врло чудно било, 0098    Па он пита секе Видосаве: 0099    „Видосаво, моја секо драга, 0100    Каква крвца у нашој авлији?” 0101    Сека њему р’јечи бесједила: 0102    „Долазио Мујо Хрњичићу, 0103    Па сам њега грдно обранила, 0104    Не ће ни жив двору допанути.” 0105    То сердару врло драго било, 0106    Он прихвати дивит и калема 0107    И ћагета књиге нешаране, 0108    Па је ситну књигу начинио, 0109    Баш на руке Сењанин Ивану: 0110    „Ој Иване, д’јете у матере, 0111    Купи себи киту и сватове, 0112    У недјељу хајде по дјевојку; 0113    Погинуо буљук-баша Мујо, 0114    Убила га моја Видосава, 0115    Не ће теби свате забунити.” 0116    Кад Ивану таква књига дође, 0117    Књигу штије, а на њу се смије 0118    Питала га остарјела мајка: 0119    „Ој Иване, мој једини сине, 0120    Окле теби књига шаровита?” 0121    Ал бесједи Сењанин Иване: 0122    „Ово књига од Сливова, мајко, 0123    У књизи ми лијеп хабер даје, 0124    Да је Мујо главу изгубио, 0125    Убила га моја јауклија; 0126    Па да идем сада по дјевојку, 0127    Провешћемо цуру кроз богазе, 0128    Не ће мене Мујо забунити.” 0129    Ал је њему мајка бесједила: 0130    „Ако ти је Мујо погинуо, 0131    Три су гора останула врага: 0132    Један ти је Ковачина Рамо, 0133    Друго ти је Тале Личанине, 0134    А треће је одгојак Халиле. 0135    Већ чујеш ли, моје д’јете драго, 0136    Пиши књигу старцу Осман аги, 0137    Осман аги на Удбину равну, 0138    Од старине побратиму твому, 0139    Да ти скупи кићене сватове, 0140    Па нек’ буде сватски старјешина, 0141    Нека купи сву Удбину листом, 0142    Ма не води рода Хрњичина.” 0143    Л’јепо Иван мајку послушао 0144    И Осману књигу написао. 0145    Кад Осману књига доходила, 0146    Он дозива Осман бајрактара: 0147    „Хајде јами зелена бајрака, 0148    Па га носи у нашу чаршију, 0149    Побиј њега у калдрму тврду, 0150    Нек’ се купе аге Удбињани.” 0151    Кад Османе свате сакупио, 0152    Опреми се диздар Осман ага, 0153    Па поведе кићене сватове 0154    Испод куле буљук-баше Муја, 0155    Али Мујо болом боловаше. 0156    Опази их гојени Халиле: 0157    „Ну диздара аге Осман аге, 0158    Гдје одведе кићене сватове, 0159    Одведе их свому побратиму, 0160    Побратиму Сењанин Ивану!” 0161    Кад то чуо буљук-баша Мујо, 0162    Он Халилу брату бесједио: 0163    „Хајде купи беза тананога 0164    И мушеме на кајиш резане, 0165    Утегни ми моје ране грдне, 0166    А опреми дебела ђогина, 0167    Ја ћу ићи Сењу на Крајину 0168    У сватове Сењанин Ивану, 0169    Да с’ нагледам дјевојачког лица.” 0170    У Халила поговора нема, 0171    Он донесе беза тананога 0172    И мушеме на кајиш резане, 0173    Утегну га са четири стране, 0174    А опреми ђога претилога, 0175    Па се соко на сокола баци, 0176    А потјера низ то поље равно; 0177    Брзо му је свате достигнуо. 0178    То Осману врло мучно било, 0179    На Мујагу криво погледаше. 0180    Кад се Сењу близу примакоше, 0181    Преда ње је Иво исходио, 0182    Па преброји кићене сватове. 0183    Кад уброји Хрњицу Мујагу, 0184    Одмах му се бројак пометао, 0185    Па Осману ријеч бесједио: 0186    „Побратиме удбински диздаре, 0187    Колико сам теби говорио, 0188    Да не водиш рода Хрњичина.” 0189    Преклиње се удбински диздаре: 0190    „Није побро, живота ми мога, 0191    Већ је ово момче од Удбине, 0192    Давно ти је Мујо преминуо.” 0193    Лијепо су свате дочекали, 0194    Свим сватима коње прихватише, 0195    Свим сватима мјесто начинише, 0196    Али Мујо сам ђога разјаха, 0197    Па он баца дизгин на јабуку, 0198    Сам се ђого по авлији вода, 0199    А Мујага оде посестрими, 0200    Посестрими крчмарици Мари, 0201    Сву ноћ пије вино и ракију. 0202    Кад се свану и ограну сунце, 0203    Подвикује чауш до чауша: 0204    „Хазур ола, кићени сватови, 0205    Коњаници коње оседлајте, 0206    А пјешаци притеж’те опанке!” 0207    Отишће се сила и сватови. 0208    Мујо скаче на ђогина свога, 0209    Па за њима гони назорице, 0210    Све до куле сливовског сердара. 0211    Сердар л’јепо свате дочекао, 0212    Л’јепи њима конак намјестио. 0213    Кад у јутро зора осванула, 0214    Испадоше млади дјеверови, 0215    Па товаре рухо дјевојаћко, 0216    А подижу на коња дјевојку. 0217    Устадоше сватске старјешине, 0218    Поведоше силу и Крајину. 0219    Бубњи туку, а свирале свире, 0220    Ударају зиле и борије, 0221    Дигоше се уз поље зелено. 0222    Кад су поље равно преходили, 0223    Примише се широке планине. 0224    Мујо Осма Богом заклињаше, 0225    Да му данас у гајрету буде, 0226    Да измакне лијепу дјевојку. 0227    Осман аги врло мучно било, 0228    Јер Ивану вјеру заложио; 0229    Ал се њему на ино не може, 0230    Преча вјера турска нег’ каурска, 0231    Приклони се буљук-баши Мују, 0232    Па изврну чету на кауре 0233    Скаче Мујо кано и помаман, 0234    На алаје свате разгоњаше. 0235    Док се цуре Мујо дохватио, 0236    Ухвати је за бијелу руку, 0237    Па је баци за се на ђогина 0238    И утече весела му мајка! 0239    На Удбину здраво доходио 0240    И довео лијепу дјевојку, 0241    Себи љубу, мајци хизмећара, — 0242    Тако било, па се припов’једа, 0243    Ми пјевамо, како нам је драго.